Каријерно вођење и саветовање студената

Stranica u izradi

 

 
 
 
КАРИЈЕРНО ВОЂЕЊЕ НА УНИВЕРЗИТЕТСКОМ НИВОУ  – ЕВРОПСКА 
ПЕРСПЕКТИВА И СТАЊЕ У СРБИЈИ  
Дејана Лазић, 
Универзитет у Београду  

Чињеница  је  да  Србија  има  свега  7%  високообразованог  становништва,  високу  стопу незапослености,  да  студентима  у  просеку  треба  два  пута  више  времена  да  заврше  дипломске студије, да постоји велики број студената који одустају од студија, да 78% студената жели да напусти земљу  након  дипломирања,  наводећи  као  кључни  разлог  немогућност  доласка  до  посла  или напредовања у струци, да је само 13% студената уписаних 2003. године завршило студије у року. Уз то студенти који приводе крају студирање суочавају се са још једним великим изазовом – одлуком о смеру у ком ће ићи њихова каријера. Светска економска криза и њени ефекти у Србији могу само довести до мултиплицирања проблема и до још веће бесперспективности младих. Чињеница  је  да  у  Србији  не  постоји  довољан  број  слободних  радних  места  за  високообразован кадар, да постоји сиво тржиште са својим неписаним законима, пролонгирана економска зависност од родитеља, али и недовољно познавање тржишта рада, недостатак знања за тражење запослења, неразвијеност  предузетничког  система  вредности,    недовољна мобилност  и недостатак  потребних знања и компетенција. Неке од наведених чињеница можемо да променимо захваљујући квалитетним услугама каријерног вођења.


 

  
Нова парадигма каријерног вођења  
 
Постоје  бројни међународни  извештаји  о  стању  и  перспективама  каријерног вођења  у Европи. Од 2002.  године    актуелност  те  проблематике  видљива  је  у  прегледима  ОЕЦД‐а  за  14  земаља, ЦЕДЕФОП‐а  за  7  европских  земаља,  Светске  банке  за  7  земаља,  ЕТФ‐а  за  11  земаља  које  су кандидати  за  улазак  у  ЕУ  и  10  медитеранских  земаља.  У  свим  тим  прегледима  наводи  се  да  је каријерно  вођење  важно  за  појединце,  али  и  да  доприноси  достизању  циљева  јавне  политике  у области  образовања  и  обуке,  у  погледу  веће  ефикасности,  вишег  нивоа  и  квалитета  људских ресурса,  унапређења  вештина,  повећаног  процента  успешности  школовања.  Такође  наводи  се  да  каријерно вођење  доприноси и већој ефикасности на тржишту рада /запошљивости  и мобилности/ друштвеној инклузији и активном грађанству. У  резолуцији  Савета  Европе  о  бољој  интеграцији  каријерног  вођења  у  стратегију  доживотног 
образовања наводи се да каријерно вођење обухвата пружање информација, саветовање, процену компетенција,  подршку  и  обуку  у  области  доношења  одлука  и  вештина  управљања  каријером. 
Дефиниција  око  које  су  сагласни  многи  експерти  је  да    каријерно  вођење  обухвата  активност каријерног информисања, образовања и саветовања које имају за циљ да помогну људима било ког узраста  у  било  ком  тренутку  њиховог  живота  да  донесу  одлуке  које  се  тичу  образовања, усавршавања  и  професионалног  живота  и  да  успешно  управљају  властитим  каријерама.  
 
Идеја каријерног вођења је да научи појединце да планирају и доносе одлуке које се тичу и учења и посла и будуће каријере. 
 
Каријерно  вођење  помаже  појединцима  да  препознају  и  своје  амбиције,  интересовања, квалификације  и  могућности  да  добију  увид  у  тржиште  рада  и  образовни  систем  и  да  то  на  неки начин повежу са својим потенцијалима.  
Циљ  каријерног  вођења  је  пружање  подршке  појединцу  да  одабере  опцију  унутар  бројних расположивих каријерних могућности како би оптимално развио и употребио властите потенцијале у складу са властитим интересовањима и вредностима и тако се остварио и постигао задовољство у професионалном и  приватном животу.  
 
Нова парадигма каријерног вођења препозната је од низа англосаксонских земаља, али и од земаља чланица Европске уније  и она уводи промене које се огледају у томе да се: 
- каријерно вођење мора и у политици и у пракси сагледати у целоживотној перспективи,  да више нису довољне повремене интервенције у кључним животним моментима 
- да је потребно померити акценат са психолошког на више педагошки образовни приступ – да  акценат  више  није  на  психолошким  тестирањима,  већ  на  различитим  начинима 
опробавања у свету посла,  
- затим да је нужно постепено напуштати спољну експертску подршку и обезбедити вештине самосталног управљања каријером.  
- Помак  који  је  такође  неопходан  је  оспособљавање  појединаца  за  различите  врсте самопомоћи, као и већа заступљеност групног саветовања у односу на индивидуално које је 
раније имало примат.  
 
Такође, нова парадигма у каријерном вођењу препознаје каријерно вођење као доживотни процес овладавања  вештинама.  Тај  процес  омогућава  људима  да  буду  одговорни  за  развој властите каријере, усредсређени, стабилни и спремни да се прилагоде и одговоре на  промене на дуге стазе. 
Нова  парадигма  вођења  каријере  доноси  померања  акцента  са  некадашњег  избора  каријере,  на грађење каријере.  
 
Каријерно вођење на универзитетима у Србији 
 
Представник  Европске  фондације  за  образовање  посетио  је  марта  2011.  године  Србију  како  би проценио напредак Србије у области каријерног вођења у периоду од 2004. до 2010. и анализирао трендове  и  перспективе  развоја  каријерног  вођења  у  светлу  нове парадигме.  Један  од  изазова  са којим  се,  по  његовом  мишљењу,  Србија  сусреће  је  обезбеђивање  високо  квалитетних  програма каријерног  вођења,  други  је  развој  система  у  складу  са  новом  парадигмом,  која  обухвата  већу доступност услуга, већи акценат на вештинама управљања каријером, побољшање делотворности и квалитета услуга и активности каријерног вођења.  
 
 
Стручњаци ЕТФ‐а препоручили су одлучнији прелаз са традиционалних активности које се заснивају на  психолошком  тестирању  на  савремене  више  педагошке  методе  који  се  примењују  у  циљу развијања вештина управљања каријером као и различитих програма који имају за циљ упознавање са  атмосфером  на  послу  и  истраживања  света  рада.  Препоручено  је  да  се  подстичу  и  вештине  и капацитет  корисника  за  самопомоћ  који  подразумевају  рецимо  увођење  сос  линије  и информационих  система  за  професионалну  оријентацију,  самооцењивање  и  слично.  Унапређење квалитета и ефикасности наведен је као још један од изазова. У извештају је наведено да је главни фактор унапређења квалитета везан за практичаре, људе запослене у центрима и службама које се аве  развојем  каријере.  Потребно  је  радити  на  развоју  стручних  ресурса  запослених    како  би  се обезбедио  даљи  развој  њихових  компетенција,  као  и  на  већој заступљености  програма  развоја вештина управљања каријером у сарадњи са академском заједницом. 
 
Каријерно вођење у  области високог  образовања у Србији  област је која је  свакако у експанзији и која  све  више  добија  на  значају.  Спремност  државе  да  се  активније  укључи  у  бављење  системом каријерног  вођења  у  Србији /усвајање  Националне  стратегије  каријерног  вођења  и  саветовања републике Србије, препознавање стратешког значаја постојања  центара од стране универзитетакао  и  подршка  европских  фондова  намењених  високом образовању  свакако  омогућавају  добар основ  за  грађење  система  каријерног  вођења  и  саветовања  на високошколском  нивоу  у  Србији  и развој ове области у годинама које су пред нама. 
 
 
Национална стратегија каријерног вођења и саветовања Републике Србије свакако представља значајан стратешки оквир и платформу за институционализацију, одрживост и даљи развој каријерног вођења у Србији.  Само у периоду од 2006. – 2012. основани у центри за развој каријере на државним универзитетима (Београд, 
Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Нови Пазар, Косовска Митровица) али и на приватним универзитетима (Сингидунум и Мегатренд) 
 
 
 
 

 

Каријерно вођење и саветовање студената ( УНЕТИ ТЕКСТ )

Strategija karijernog vođenja i savetovanja Republike Srbije

Naše savetovanje studenata po pitanju razvoja karijere

Korisni linkovi i resursi

Prijavljivanje za materijal za nastavnike

Karijerno informisanje, savetovanje i obrazovanje