Kada izgubimo voljenu osobu, shvatimo koliko su reči nedovoljne da opišu iskustvo koje proživljavamo.
Svaki značajan gubitak je specifično i veoma kompleksno životno iskustvo. Ne postoji način da se za njega dovoljno pripremimo. Kada se dogodi, razne misli i raspoloženja se smenjuju, emocije otupe ili nas preplavljuju, život nam krene nekim drugačijim tokom...
U ovakvom iskustvu podrška je jako važna. Ukoliko ste doživeli gubitak voljene osobe tokom studiranja, i želite da to iskustvo podelite sa stručnom osobom, putem reči, emocija, ćutanja, ili na neki drugi vama blizak način, psiholog Centra je tu za vas.
Šta je za vas uspeh? - Svaki sistem ima svoje vrednosti. Sistemi su države, religije, političke partije, škole, porodice, vršnjačke grupe itd. Neki sistemi svoje vrednosti jasno komuniciraju, intenzivno promovišu i ističu. Neki drugi ne ističu, ali podrazumevaju. Neki sistemi skrivaju svoje vrednosti, ali se u njihovom funkcionisanju one osete. Neki unutar sebe imaju više međusobno suprotstavljenih vrednosti, pa i komplikovanu dinamiku funkcionisanja usled toga.
I pojedinac može biti sistem za sebe. Pojedinac je čitav jedan svemir unutra. Ljudska psiha je složena, kao i procesi unutar nje.
Da li ste razmišljali – koje su vaše vrednosti? Kako su se one menjale kroz vaše odrastanje i razvoj? Kako ih je oblikovalo vaše iskustvo i uticaj različitih sistema?
Na osnovu svojih ličnih vrednosti definišite uspeh. Kritički razmišljajte. Nemojte dopustiti da vam različiti sistemi plasiraju svoje definicije uspeha i da na njihovim skalama rangirate ono što ste postigli. Imajte svoju skalu.
Na primer, student može produžiti jednu ili više godina ali steći razna iskustva kroz vannastavne aktivnosti, i smatrati sebe vrlo uspešnim. Ili, student može izgubiti jako blisku osobu i usled stresa i procesa žalovanja produžiti godine studija, ali biti vrlo uspešan i zreo u celom tom iskustvu. Takođe, u jednom korporativnom sistemu možete biti procenjeni kao nedovoljno uspešni, a u drugom kao nadprosečni, čaki i na istom tipu zadataka.
Koristite svoje vrednosti kao putokaze na putu ka uspehu. Čak i kada bivate poljuljani spoljašnjim vrednostima, uvek se vraćajte sebi, i nalazićete prave odgovore.
A kada izgubite kompas, možete se javiti nama, rado ćemo vam pomoći na vašem jedinstvenom putu ka uspehu!
Odlaganje obaveza je najštetnije ako je nesvesno.
Prokrastinacija je odlaganje započinjanja obaveza i zadataka. Umesto obaveza, tokom ovog procesa najčešće obavljamo neke nevažne stvari koje nam trenutno okupiraju pažnju i skreću misli sa prioriteta.
Društvene mreže su možda najbolji primer tzv. kradljivaca vremena koje koristimo pri bežanju od obaveza. Ali, tu su i igrice, razna dopisivanja, serije, i sl. (Postanite svesni koji su vaši najčešći kradljivci vremena.)
Treba znati da u procesu prokrastinacije nije najštetniji sam čin odlaganja, već skrivanja od samog sebe.
Zato, ako često prokrastinirate, pokušajte obrnutu psihologiju. Za početak, nemojte se truditi da to prestanete da radite, nego samo pojačajte svest o tome što radite. Kada primetite da sebi odvlačite pažnju od obaveza, izgovorite naglas: OPET ODLUČUJEM DA RADIM NEŠTO DRUGO. Primetite šta se dešava kada to izgovorite. Možete ponoviti i više puta.
Pojačavanje svesti je prvi korak u osnaživanju samodiscipline. Ako želite podršku u tome, možete zakazati psihološko savetovanje kod nas.
Trema je ono kakvom je nazivate.
Trema je za nekog strah od blama, za nekog briga da li će sve ispasti kako treba, a za nekog pozitivno uzbuđenje jer nam je stalo do pozitivnog ishoda. Pozitivna konotacija treme povećaće vam koncentraciju i poboljšati ishod, a negativna će je smanjiti i vrlo često dati negativan rezultat. Kakvo vi značenje dajete svojoj tremi?
13.12.2021.
Umrežavanje nije samo za ekstraverte.
Suština samodiscipline je spremnost na odricanje zarad svojih ciljeva.
Ako želite da budete uspešni, nužno je da razvijate samodisciplinu.
U početku, dok smo deca, ne znamo da odlažemo svoje potrebe. Međutim, kada se priključimo obrazovnom sistemu, počinjemo to da učimo: sedimo na stolici duže nego što bismo želeli, čitamo i učimo i gradivo koje nam ne prija, prisustvujemo i časovima koji nam mogu biti dosadni, propuštamo zabavu i druženje ako imamo puno obaveza itd.
Svi mi i dalje imamo dete u sebi. Svakome ponekad dođe da prespava dan, ode na žurku iako nije ispunio obaveze, propusti predavanje i sl. Ali ako se to dešava prečesto, to je znak da nismo dobro izgradili samodisciplinu. Od toga će u mnogome zavisiti da li ćemo biti uspešni u studiranju i razvoju karijere.
Prvi korak u unapređivanju sebe na tom polju je prihvatanje odgovornosti za svoje izbore. Umesto rečenice „Danas nisam mogao/la da učim.“ probajte da izgovorite: „Danas sam izabrao/la da ne učim.“ Moguće je da ćete se osećati neprijatno, ali ćete osetiti i moć da nešto promenite. Drugi korak je spremnost na odricanje. Neretko moramo žrtvovati trenutno zadovoljstvo zarad dugoročnih ciljeva. Treći i naredni koraci jesu isprobavanje tehnika za upravljanje vremenom, za poboljšanje koncentracije i sl.
Vaše studiranje je u vašim rukama. Budite svoji.
Ako vam je potrebno da o razvoju samodiscipline popričate sa psihologom, zakažite savetovanje kod nas.
Stresni događaji u životu su neizbežni. Neka od tih iskustava ostave neizbrisiv trag u nama. Da, tačno je da nas mogu učiniti jačima, otpornijima na neke nove životne udarce, iz njih možemo naučiti brojne lekcije.
Ali tačno je i da nas čine ranjivijima. Ako nas nešto kasnije u životu podseti na te trenutke,
možemo biti preplavljeni emocijama ili suprotno -
blokirati emocije, možemo biti zbunjeni, pometeni, zaslepljeni, impulsivni, agresivni,
možemo se povlačiti, postideti i na još mnoge druge načine reagovati.
Tek kada smo svesni i jedne i druge strane medalje, to iskustvo će nam doneti dobro.
Koristićemo ga kao izvor svoje snage, svesni onoga što smo izdržali, preživeli,
naučili, ali bićemo obazrivi da nas neko dodatno ne povredi
ili se sami povredimo tamo gde smo već ranjeni i osetljivi.
Ako vam se tokom studiranja desi neki veoma stresan događaj,
o tome možete popričati sa psihologom u CzRK.
"Opet nisam prošao/la, ne znam šta radim pogrešno...", rečenica je koju mladi često izgovaraju kada traže posao. Oni to doživljavaju poput padanja ispita, gde postoje tačni i netačni odgovori. A zapravo, ovo je sasvim drugačija situacija. Ako ste iskreni, ne možete pogrešiti. Zamislite to kao slagalicu: svaki poslodavac traži deo koji mu nedostaje. U sadašnjem trenutku, sa sadašnjim kompetencijama, vi trazite slagalicu u koju se uklapate. Vaš najvažniji zadatak je da sebe I svoje kompetencije učinite vidljivim. Ako je predstavljanje bilo iskreno i detaljno, razgovor za posao je bio uspešan, bilo da ste prošli ili ne.
Ako želite da uvežbate svoje predstavljanje, možete zakazati savetovanje kod nas.
U periodu života kada radimo na važnim ciljevima (polažemo ispite, završavamo fakultet, upisujemo Master, tražimo posao…), pauza i odmor mogu delovati kao gubljenje vremena i propuštanje prilika. Međutim, odmor je važan deo našeg ličnog i profesionalnog razvoja! Upravo zahvajujući odmoru postajemo spremniji za nadolazeće izazove, radimo bolje, dobijamo nove ideje, stičemo uvide o sebi i stvarima koje su nam važne, gradimo i oslanjamo se na mrežu podrške… Odmor nije gubitak, već obnavljanje resursa. Zato se uvek potrudite da na svom karijernom putu ne uskraćujete sebi ni učenje, proaktivnost i inicijativu, niti odmor i opuštanje.
A na odmor ide i Centar za razvoj karijere. :) Vidimo se nakon letnje pauze!
Jedna od ličnih stvari koje unosimo u svoj posao jeste intuicija, ili osećaj u stomaku – za mnoge od nas, osećaj da nam nešto odgovara, da je nešto ispravno, da nešto možemo ili ne predstavlja veoma važan izvor informacija. Na osnovu te intuicije ili osećaja, mnogi ljudi donose odluke, biraju posao, organizuju svoj rad… I dok taj osećaj postoji s dobrim razlogom (on često upućuje na naše važne navike i ustaljene obrasce ponašanja), jako je važno s vremena na vreme proveriti njegovu tačnost. Ponekad, osećaj u stomaku može da nas prevari. Ponekad osećaj da nam ne ide, da nešto ne umemo, da nismo dovoljno dobri na poslu, osećaj da moramo da radimo tako i nikako drugačije nije toliko tačan, koliko nam je samo dobro poznat. Potrudite se da budete svesni toga da intuicija može da pogreši i da je ponekad testirate koristeći neki drugi izvor informacija.
Prilikom predstavljanja poslodavcu, formalno obrazovanje, kvalifikacije i profesionalne veštine su nesumnjivo važne. Ipak, to su stvari koje će u manjoj ili većoj meri imati većina ljudi koja se prijavi na dati konkurs. Ono što može da vas istakne među njima jesu neke lične karakteristike koje mogu biti važne na radnom mestu. Jer vi ćete raditi svoj posao (i poslodavac mora da vidi da ćete to umeti), ali ćete biti i kolega ostalim zaposlenima (i poslodavcu će značiti da vidi da se možete uklopiti u kulturu firme i tima). Potrudite se da deo svoje ličnosti prikažete u svojoj prijavi – pokažite svoje vrednosti, interesovanja i hobije, možda planove za budućnost, način na koji doživljavate posao, ono što vas motiviše…
Često mislimo kako je važno biti iskren i dosledan u informacijama koje delimo o sebi i načinu na koji pokazujemo svoja znanja i osobine i zbog toga se obično fokusiramo na jedno isto samopredstavljanje – navodimo samo određene osobine i iskustva, a mnoge stvari prećutimo. Međutim, biti iskren i dosledan ne znači da postoji samo jedna istinita priča o tome ko smo mi. Zapravo sebe možemo da predstavimo istinito na puno kreativnih načina. I to je nešto što se vežba. Vežbajte sa sobom i prijateljima samopredstavljanje, onako kako ćete se sutra predstavljati poslodavcu. Vežbajte razne verzije priče o sebi koje mogu biti relevantne na intervjuu za posao. I zapamtite, samopredstavljanje može da bude kreativno i raznovrsno, a istovremeno uvek verodostojno.
Kada razmišljamo o kreativnosti obično pomislimo na muziku, lep crtež, umetničku sliku, zanimljiv dizajn, jedinstveno rešenje za neki problem, neobičan proizvod… Takođe, često smo veoma strogi po pitanju toga ko sve može da bude kreativan i u čemu. Međutim, ispostavlja se da ljudi mogu da budu kreativni u raznim svakodnevnim zadacima – u rečima koje odaberu kada se obrate kolegi na poslu, načinu na koji spreče sukob, pristupu učenju teškog ispita, načinima da se zauzmu za sebe, prilikama koje sebi otvore… Kreativnost se može pokazati u brojnim situacijama, i može nas osloboditi zastoja i nedostatka motivacije. U susretu sa nekim izazovom, prioritet možda treba da bude kreativni pristup pre nego samo rešenje.
Učenje i ovladavanje novim veštinama često podrazumeva izlazak iz zone komfora. I dok studiramo ili tražimo posao, često dobijamo savete da treba da budemo otvoreni za nova iskustva, da budemo spremni za izazove, da razmišljamo “van kutije”, da ne znamo šta umemo i želimo dok to ne probamo. Ipak, izlazak iz zone komfora i sticanje novog iskustva ne treba da naruši naše lične granice. Dok učimo i izlazimo u susret novim izazovima,važno je i da zaštitimo sami sebe. Ne ignorišite umor ili osećaj neprijatnosti. Potrudite se da prilagodite svoj rad i učenje sopstvenim potrebama i interesovanjima. Poštujte svoj tempo napredovanja. Razgovarajte o izazovima sa kojima se suočavate. Budite slobodni da kažete ne. Budite slobodni da tražite pomoć.
Često kada razmišljamo o svojoj karijeri i profesionalnim interesovanjima, ograničimo se samo na jedan kontekst – profesionalni. Često kao studenti ili diplomci imamo malo iskustva baš u tom kontekstu i postane nam jako teško da odgovorimo na pitanja šta nas tačno interesuje i šta tačno želimo. Dobro rešenje tada jeste da ta pitanja smestimo u širi kontekst. 1. Razmislite o tome šta vam je važno da radite/postignete u situacijama van posla – na fakultetu, na treninzima, sa najboljom drugaricom, sa društvom iz srednje škole, na ručku sa porodicom, u nekoj hitnoj problemskoj situaciji… 2. Zatim razmislite o tome šta vam je važno u odnosima sa raznim ljudima (prijateljima, partnerima, poznanicima, komšijama, osobama od autoriteta, osobama kojima treba neka pomoć…). 3. Ili razmislite o tome šta je drugima važno u odnosu sa vama – u čemu vam drugi veruju, za šta se oslone na vas, šta vole da rade sa vama u slobodno vreme, koje savete vole da dobiju od vas... Ovo su samo neki od brojnih načina na koje možete da steknete više uvida o samom sebi.
U profesionalnom i ličnom životu postoje ciljevi koju su nam izuzetno važni i na čijem ostvarenju predano radimo – na primer želimo da završimo fakultet. Ponekad put do tog cilja postane toliko težak, nesiguran i neizvestan da dovedemo u pitanje sam cilj i zapitamo se da li zaista želimo tu diplomu. Iako je u redu s vremena na vreme razmisliti o velikim ciljevima koje smo sebi zadali, treba napraviti razliku između samog cilja i načina da se on postigne. Ukoliko nam je neki cilj veoma važan, možda je pametnije najpre preispitati način na koji pokušavamo da ga ostvarimo – jer postoji puno načina da se završi fakultet, a da ne budemo nužno preplavljeni nesigurnošću, tremom i sumnjama. Pre nego što odustanete od cilja koji vam je s razlogom važan, razmislite o tome da li postoji još neki način da ga ostvarite.
Svi mi imamo veliki broj uloga u privatnom i poslovnom životu – možemo da budemo sin/ćerka, partner/ka, drug/arica, Student/kinja, neko ko tek počinje da radi, najmlađa/najstarija osoba u kancelariji, neko ko se brine za druge ili neko ko je nedavno izgubio posao… Često igramo više uloga istovremeno, i u svakoj od njih postoje neka očekivanja ili zahtevi koji se postavljaju pred nas. Često nam je jako stalo da ta očekivanja ispunimo ili čak nadmašimo, pa radimo puno, dajemo sve od sebe, odlažemo odmor, ignorišemo svoje potrebe… Važno je da se trudimo da uvek budemo bolji, da pomognemo drugima i uvažimo ih, međutim jednako je važno pomoći sebi i uvažiti svoje potrebe. Najpre moramo biti dobro da bismo se onda trudili da budemo bolji. Razmišljajte o odmoru i brizi o sebi isto koliko razmišljate o polaganju ispita i napredovanju na poslu.
Prilikom traženja posla i predstavljanja poslodavcu kroz CV i intervju za posao, mnogi studenti se klone preterane samopromocije – ne žele da se hvalisaju, ne žele da se lažno predstave ili da preuzmu zasluge koje smatraju nezasluženim. Međutim, od tog straha da ćemo sebe predstaviti previše dobro, ponekad možemo da se predstavimo isuviše pojednostavljeno, izostavimo važne detalje ili prećutimo stvari koje su nam bitne. Samopredstavljanje nije nužno i hvalisanje. Samopredstavljanje jeste način da pokažemo šta želimo i šta nam je važno. Razmislite o tome kako želite da se predstavite u najboljem svetlu – najboljem za vas, a ne druge.
Studiranje je ponekad veoma neprijatno iskustvo - imamo više obaveza nego ikada, padamo ispite, ne družimo se kao ranije, učimo previše i predugo a ne vidimo rezultate, borimo se sa anksioznošću ili depresivnim raspoloženjem… A nakon studija prolazimo kroz često naporan period traženja posla. Ova iskustva mnoge studente obeshrabre i parališu zaključkom da im studiranje ne ide i da oni nisu dovoljno dobri za to. Ali ta iskustva su normalna u ovoj razvojnoj fazi. Iako neprijatna i frustrirajuća, ova iskustva su normalan i očekivan deo svakog procesa učenja, kao i profesionalnog i ličnog razvoja. To što su stvari teške ne znači da mi nismo dovoljno dobri, već znači da učimo nešto novo. Imajte poverenja u svoj proces učenja, čak i kada je on težak.
Sagorevanje (ili burnout) predstavlja reakciju fizičke, mentalne i emotivne iscrpljenosti nakon perioda produženog ili preteranog stresa. Često studenti primete da su sagoreli tek onda kada su potpuno iscrpljeni i kada je nemoguće nastaviti sa normalnim tokom studija ili rada. A oporavak od sagorevanja zahteva mnogo više vremena i resursa nego njegova prevencija.
Kako možemo da primetimo i sprečimo sagorevanje tokom studija? Glavni simptom sagorevanja je umor. Umor je normalna telesna i psihološka reakcija i pouzdan znak da smo došli do neke svoje granice. Umor ne znači da smo neuspešni ili manje sposobni. Ne ignorišite svoj umor. Glavni način da sprečimo sagorevanje jeste osluškivanje svojih potreba i poštovanje granica do kojih smo došli.
To znači da je za donošenje neke odluke ili formiranje nekog stava bitan preduslov istraživanje, odnosno prikupljanje relevantnih informacija. Istraživanje nije jednostavan proces, naročito ne danas kada smo okruženi ogromnom količiniom informacija.
Razmislite o tome kako istražujete - na primer svoje karijerne opcije, interesovanja, potencijalna rešenja za problem koji vas muči, kako dolazite do relevantnih informacija, na koji način ih tumačite, kako ih koristite da biste doneli odluku ili formirali zaključak.
Dobre odluke se donose na osnovu dobrih informacija. Kada brinete da nećete doneti ispravnu odluku, najpre poradite na prikupljanju relevantnih i proverenih informacija.
U trenutku kada završavamo fakultet i počinjemo da tražimo posao, nalazimo se u neobičnoj poziciji početnika koji tek treba da počne da radi, ali koji već treba da zna mnogo toga. Tada je često lakše da primetimo šta to sve ne znamo - kao početnici, dok zanemarujemo one stvari u kojima smo veoma vešti - kao stručnjaci. Šta je to što sveži diplomci znaju? Njihovo znanje sa fakulteta je obimno, obuhvatno i aktuelno, i možda najvažnije - sveže, samim tim i lako dostupno. Početnici nisu razvili navike i upoznali “nepisana pravila” posla, pa su samim tim i kreativniji i inovativniji u radu. Početnici danas imaju značajne digitalne veštine. … Ovo je samo nekoliko stavki, a spisak je zapravo veoma dugačak. Razmislite o tome šta biste vi dodali na svoj spisak znanja i veština koje imate kao početnici.
U našim osobinama učestvuju i ljudi koji su nam važni u životu - oni nam pomažu da upoznamo sebe i druge, da primetimo crvene zastavice, oni nas podržavaju dok učimo i razvijamo se, nude nam nešto novo i drugačije. Važno je osloniti se na druge ljude kada radimo na sebi. Tuđa podrška, tuđe iskustvo, drugačiji pogledi na svet, pozitivne i negativne reakcije drugih su izuzetno važan deo našeg ličnog razvoja. Isprobajte svoje samopouzdanje pred ljudima od poverenja, uvažite njihovo mišljenje i komentare, a pružite i njima priliku da svoje samopouzdanje vežbaju sa vama. Biti samopouzdan je uvek lakše u zajednici koja neguje samopouzdanje.
Često mislimo da će samopouzdanje doći nakon položenog ispita, visokog proseka, ostvarenih velikih i malih ciljeva. Međutim, samopouzdanje možda nije nešto što dočekamo, već nešto što gradimo. Možemo biti samopouzdani i dok učimo, dok padamo neke ispite, kada tražimo posao, kad gubimo prijateljstva ili stvaramo nova. Samopouzdanje ne znači da je sve u savršenom redu i da smo ostvarili sve što je trebalo da ostvarimo. Umesto toga, samopouzdanje možemo da vidimo kao resurs koji nam pomaže da svoje ciljeve ostvarimo na lakši i lepši način. Biti samopouzdan ne znači biti ispred drugih, već biti super sa samim sobom.
O samopouzdanju saznajemo na razne načine, u porodici, školi, medijima, kulturi. Tako postepeno gradimo određena uverenja o tome šta je za nas samopouzdanje i usvajamo određene obrasce ponašanja koje nazivamo samopouzdanjem. Ta naša lična uverenja o tome šta je samopouzdanje treba istražiti i preispitati s vremena na vreme.
Šta ja jesam kada sam samopouzdan? Šta treba da uradim da bih bio samopouzdan? Kako znam da neko ponašanje predstavlja samopouzdanje? Kako mogu da budem samopouzdan, ali da ne budem i sebičan? Ovo su pitanja koja pokreću učenje samopouzdanja. Kada znamo šta nam je sve važno u samopouzdanju, onda možemo da isprobamo to samopouzdanje skrojeno po svojoj meri. Učimo da budemo samopouzdani tako što stalno isprobavamo razne verzije svog samopouzdanja.
Biti samopouzdan nekada nosi i skrivene opasnosti.
Kada smo samopouzdani, rizikujemo da budemo arogantni ili sebični. Naše samopouzdanje nekad može povrediti druge ljude. Naše samopouzdanje nas može dovesti u situaciju koja nam se nimalo ne dopada. Iako je samopouzdanje najčešće veoma poželjna osobina, u redu je priznati da ona ima i neke mane. Nije uvek lako i bezbedno biti samopouzdan. Zato je važno biti samopouzdan po svojoj meri. Razmislite o tome šta sve za vas samopouzdanje nikako nije i šta izvesno jeste.
Samopouzdanje se razlikuje od osobe do osobe, od situacije do situacije, od trenutka do trenutka.
Jedno je biti samopouzdan sa najboljom drugaricom, a nešto sasvim drugo je samopouzdano braniti master rad.
Istražite razne nijanse u tome šta sve samopouzdanje može da bude i kako može da se pokaže.
U tome vam može pomoći razmišljanje o konkretnim osobama - kako se razni samopouzdani ljudi ponašaju?, i konkretnim situacijama - u kojim situacijama se može biti samopouzdan i kako? Ali zapamtite, ova pitanja nemaju konačne odgovore. Naše osobine su u stalnom razvoju i traže stalno istraživanje, preispitivanje i isprobavanje.
Iako za mnoge ljude uspešno učenje podrazumeva višesatni skoncentrisan rad bez pauze, uspešno učenje zapravo ne izgleda tako iz ugla kognitivne psihologije.
Optimalno trajanje pažnje, odnosno skoncentrisanog učenja, iznosi oko 45 minuta. Prema tome, učenje treba organizovati kroz veći broj ciklusa rada i pauze - na primer 45 minuta rada + 15 minuta pauze. Veština dobrog učenja nije u količini vremena provedenog u učenju, već u iskorišćavanju te optimalne pažnje na najbolji način.
Tokom studiranja, suočavamo se sa velikim brojem stresnih događaja, često po prvi put u životu - ispiti, velika količina gradiva, život u nepoznatom gradu, donošenje važnih odluka, pronalaženje posla… Nošenje sa stresnim događajima se onda „nakupi” i samo postaje još jedan izvor stresa. Rešenje tada nije eliminacija stresa u potpunosti, već držanje stresa pod kontrolom. Probajte da odgovorite na pitanja: kada je stres najveći? šta mogu da uradim da sebi pomognem? i kako da stvorim dobre uslove za uspešno nošenje sa stresom u budućnosti?
To nepoverenje se ogleda u tome što ne verujemo svojoj proceni da određeni način učenja ne funkcioniše, ne smemo da probamo novu tehniku učenja, odbijamo da napravimo pauzu i odmorimo se, pritiskamo sebe da učimo što duže moguće… Tada je važno setiti se da postoje razne metode i tehnike učenja, različite osobe mogu efikasno da uče na razne načine i stoga je najvažnije da svoje učenje prilagodimo sebi. Ako osećate da vam odgovaraju česte pauze, da vam je važno da učite u društvu, da bolje pamtite slikovni materijal, verujte toj svojoj proceni. Potrudite se da svoje učenje učinite zaista svojim.
Kada su naša očekivanja previše visoka, uopštena ili nerazumljiva, kada nismo sigurni da li su potvrđena ili ne, onda možemo postati zbunjeni i nesigurni, nepoverljivi u sopstvenu procenu, anksiozni u budućim sličnim situacijama. Izneverena očekivanja nekad mogu biti veliki izazov za nas. Kako onda prevazići taj izazov i formulisati „bolja” i korisnija očekivanja od sebe i drugih? Potrudite se da svoja očekivanja formulišete jasno - tako da znate na šta/koga se odnose, kada i u kojim situacijama, merljivo - tako da možete da procenite da li su ispunjena ili ne; realistično - tako da nisu niti previše visoka, niti previše niska. Pažljivo formulisana očekivanja su super stvar, ona nam pomažu u samoproceni, pomažu nam da znamo gde se nalazimo na svom razvojnom putu i šta su naši naredni koraci. I, najvažnije, očekivanja možemo da preformulišemo.
Način na koji pristupamo učenju zavisi od toga kako predviđamo da će nam ići pripremanje ispita, kako očekujemo da će se profesor ophoditi prema nama na ispitu, kako zamišljamo da će nam ispitni rok proći, kako planiramo ostatak semestra. Razmislite o tome da li vam ova očekivanja pomažu ili ne. Unapred postavljena očekivanja ponekad mogu da nas koče. Ako primetimo koja, onda možemo i da ih zamenimo nekim boljim.
Kad uvedemo neku novinu u svoju svakodnevnicu - promenimo fakultet, potrudimo se da stvorimo bolje navike, probamo nov način učenja, pokušamo da nastupimo drugačije na usmenom ispitu - postoji rizik da brzo odustanemo i vratimo se starim obrascima ponašanja. Međutim, tada je važno biti uporan.
Kad probate nešto novo, probajte iz sve snage. Potrebno je neko vreme da se naviknemo na promenu, da naučimo kako da je primenimo i da primetimo pozitivne rezultate.
28/12/2020.
Važno je primetiti šta je pod našom kontrolom, a šta nije. Ne možemo da utičemo na neizvesnost onlajn nastave, na promenljiv internet signal, na neophodnost Zoom poziva, i u redu je da to prepoznamo kao otežavajuće okolnosti. Ali neke stvari jesu pod našom kontrolom: vreme provedeno na društvenim mrežama, način na koji učimo, solidarnost sa porodicom i prijateljima kojima je takođe teško, svakodnevne male odluke. Obratite pažnju na to. Učinite ono što je do vas da sledeća godina bude bolja od ove.
Želimo vam srećne praznike, Centar za razvoj karijere je tu za vas i naredne godine.
To znači da naše reakcije i način nošenja sa raznim izazovima imaju svoje poreklo - imamo neko važno prethodno iskustvo u kom smo naučili kako da reagujemo ili kako da se ponašamo. Tako na primer možemo da naučimo da se povučemo u sebe kada nam spremanje ispita teško ide. Ta reakcija je u prošlosti dala dobre rezultate, zato smo je naučili, međutim možda sada ona više nije korisna. Ako nešto što smo ranije naučili sada donosi više štete nego koristi, vreme je da naučimo nešto novo. Poželjne osobine i ponašanje se mogu naučiti.
Iako trema, strah od neuspeha, briga, anksioznost, opterećenost negativnim mislima, mogu biti veoma neprijatni i zastrašujući, oni ipak nisu znak da nešto sa nama nije uredu.
Osećanja su sastavni deo našeg iskustva - imaju svoje mesto i ulogu, govore nam nešto važno o nama samima i situaciji u kojoj se nalazimo.
Trema pred ispit nije bolest koju treba da izlečimo, već osećanje koje nam pokazuje da nam je ispit veoma važan, da nam je stalo da uspemo, da ulažemo napor da sa nečim izađemo na kraj. Osećanja treba razumeti, a ne odstraniti.
Ponekad nam je veoma važno da ne razočaramo nekoga i onda pristanemo na nešto iako bismo najradije rekli ne. A nekad ne želimo da rizikujemo i onda odložimo nešto što bismo zapravo veoma želeli da uradimo. Razmislite o tome zašto na nešto pristajete, a zašto nečemu kažete ne. Važno je umeti reći da i umeti reći ne onda kada tako zaista želimo.
Ako se trudimo da razumemo druge, zašto ne bismo to uradili i za sebe?
Nekad najviše truda zahteva razumevanje samog sebe.
Dok stičemo razna iskustva i prolazimo kroz razne situacije, ponekad smo iznenađeni svojom reakcijom, imamo osećanja koja je teško prepoznati, nismo sigurni da li nam nešto smeta, ne možemo da utvrdimo da li nam je nešto važno ili ne, zbunjuje nas ponašanje drugih…
Te misli i osećanja su vredne informacije o nama samima ali i o ljudima koji nam znače. Vredi uložiti trud da protumačimo te informacije i razgovaramo o njima.
Kada počnemo da studiramo, mi iza sebe imamo dugogodišnje iskustvo u učenju i često to iskustvo, znanje i navike iz osnovne i srednje škole prenosimo na studiranje što je jedan neobičan poduhvat.
Naše prethodno iskustvo može, ali ne mora biti relevantno za naše trenutne izazove. Ponekad način na koji smo oduvek učili, dosadašnje strategije i pristup učenju mogu biti dobri za srednju školu, ali ipak ne i za fakultet.
Studiranje je nova razvojna faza u našem životu i kao takva traži od nas da osvežimo svoja prethodna znanja o učenju i o sebi. Tada stičemo nove navike i poglede na svet, razvijamo nove osobine, stičemo nove uvide o svom unutrašnjem svetu.
Dok studiramo, postajemo stručnjaci ne samo o naučnoj oblasti koja nas interesuje nego i o sebi.
Ovo je naročito važno onda kada stvari u svetu nisu ok, kada su naše životne, radne, finansijske i ostale svakodnevne okolnosti značajno izmenjene pandemijom virusa koji nije pod našom kontrolom. Kada se nalazimo u tako naglo izmenjenim uslovima, može se desiti da naši uobičajeni obrasci ponašanja i strategije rešavanja problema ne rade najbolje. Može se desiti da nam treba dugo vremena da se oraspoložimo, da nam je teško da se skoncentrišemo, da imamo veću tremu pred ispit, da pomislimo kako svima ide bolje nego nama. I to je u redu. U redu je da sebi damo više vremena i prostora, da prihvatimo svoja osećanja i potrebe i potrudimo se da odgovorimo na njih.