Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu je u saradnji sa Odborom za seminare, prakse, lokalnu i međunarodnu saradnju pri Studentskom parlamentu Pravnog fakulteta – Lumnis u četvrtak 17. decembra 2015. na Pravnom fakultetu održao panel diskusiju „Završavam Pravni, šta dalje?“. Panelu je prisustvovalo preko 200 studenata koji su došli po savete i odgovore na pitanja o različitim karijernim putevima diplomiranih pravnika. Moderator panela je bila Ana Janković Barović.
Učesnici panela su bili:
- Đorđe Krivokapić, programski direktor SHARE fondacije i predavač na FON-u
- Velibor Barović, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu
- Ksenija Boreta, advokat, CMS Reich-Rohrwig Hainz
- Aleksandar Kocić, inspektor za zaštitu podataka o ličnosti, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
- Nebojša Stanković, advokat, advokatska kancelarija Stanković
Na početku panela učesnici su se predstavili i ukratko opisali svoja radna mesta ističući prednosti, nedostatke i izazove poslova kojima se bave. 
Prisutni su imali priliku da čuju različite argumentacije, razloge i vrednosti kojima se vode kao predstavnici državnih odnosno privatnih institucija.
Ksenija Boreta, advokat, istakla je: „U ovom poslu se uopšte ne bavim parničnim delom advokatske prakse već se bavim savetovanjem, konsaltingom. Ovo je jedan kancelarijski posao koji ume da bude veoma stresan, traži veliku količinu odgovornosti jer su u opticaju velike pare, često je vremenski limitiran. U suštini moj posao je da zaštitim interese partnera i banaka sa kojima radim“. Advokat krivičar Nebojša Stanković je rekao da se u njegovom poslu „vodite jedino interesima svog klijenta, jer je to nešto na šta se zareknete kada uđete u Advokatsku komoru i položite advokatsku zakletvu. Tog trenutka ste razbistrili sve moralne dileme da li vi to možete da radite ili ne možete“.
Opisujući sudijski poziv, Velibor Barović je opisao karijerni put jednog sudije od samih početaka. „Došao sam u sud kao volonter, a zatim kao pripravnik odradio pripravnički staž, položio pravosudni ispit i ostao kao saradnik u sudu. Konkretno na izbor za sudiju čekao sam 12 godina, sizifovski period. Možda sam ja malo ekstremniji slučaj, ima naravno primera gde se manje čekalo na izbor.“ Istakao je da je na tom putu značajno biti strpljiv i da napredovanje ne zavisi samo od ličnog angažmana, ali da je osnovni preduslov za napredovanje da ispunjavate profesionalne i etičke kriterijume. „Poziv sudije je jedna časna funkcija; etička kategorija koju čovek mora da nosi u sebi“.
U nastavku panel diskusije učesnici su govorili o tome šta ih je to opredelilo da se odluče za profesiju kojom se bave i šta je to što im je pomoglo da uspeju. Đorđe Krivokapić je govorio o njegovim razlozima za odabir Pravnog fakulteta i profesionalnom razvoju koji ga je „Prirodne nauke su bile moja ljubav u osnovnoj školi, ali sam pri kraju razumeo da je jedan plus jedan uvek dva, a da kada počnete da pričate, debatujete, vodite raspravu to više nije tako. Rezultat uvek zavisi od vašeg doprinosa diskusiji. U matematici rezultat je uvek isti. To je ono što me je opredelilo za Pravni fakultet. Do osamnaeste godine bavio sam se dečijim pravima, posle studentskim organizovanjem. Bio sam član tima koji je učestvovao na takmičenju u debatovanju u Beču. To je ono što je značajno unapredilo moja znanja i veštine i zapravo odvojilo me od proseka. Nakon toga sam dobio stipendiju za Pitsburg. Nakon vraćanja iz Amerike veoma sam lako pronašao posao u advokatskoj kancelariji“. Slično iskustvo imala je i Ksenija Boreta koja se upravo zahvaljujući dodatnom, vannastavnom angažovanju izdvojila u moru kolega sa istim obrazovanjem i odmah po završetku fakulteta dobila priliku da radi.
U poslednjem delu panel diskusije studenti su imali priliku da postavljaju pitanja, a učesnici su se potrudili da kroz odgovore studentima pomognu da se lakše odluče za svoj profesionalni pravac. Jedan od glavnih zaključaka je bio da je pravo jedno široko polje i da su poslovi u okviru ove struke praktično profesije za sebe koje ne moraju da imaju mnogo toga zajedničkog. Zbog toga je teško dati univerzalan savet. Ipak, glavne poruke studentima koje su mogle da se čuju jeste da je „ono što vam daje veliku prednost i šansu da se zaposlite multidisciplinarnost koju možete da steknete radeći sa ljudima drugih profesija“ kao i „značaj korišćenja svih prilika za sticanje dodatnog iskustva tokom studija“.
Za studente Pravnog fakulteta Centar za razvoj karijere realizovao je ove nedelje i dve radionice. Radionica „Metode i tehnike učenja“ bila je namenjena brucošima i mlađim studentima, dok je radionica „Kako se predstaviti poslodavcu“ bila namenjena studentima završnih godina. Na radionicama je učestvovalo oko 60 studenata Pravnog fakulteta.
Cilj ovih aktivnosti je pružanje podrške studentima u razvoju i opremanju veštinama koje će im biti od značaja tokom studiranja, a kasnije i prilikom zapošljavanja, kao i omogućavanje da se kroz prizmu ličnih iskustava alumnista svog fakulteta upoznaju sa različitih karijernim opcijama nakon fakulteta. Organizacijom ovih aktivnosti Centar za razvoj karijere podržao je realizaciju projekta „Uposli Pravni“ koji je pokrenuo Odbor za seminare, prakse, lokalnu i međunarodnu saradnju pri Studentskom parlamentu Pravnog fakulteta – LUMNIS.